Uzasi

Nema te duše koja nije kišila i krvarila, ima tih duša koje to umeju preneti na papir. Bez obzira da li su ogledalo sveta, okruženja ili su iz stopa same pesnikinje. Ove pesme su snažno i duboko gotovo dletom izdubljene ne na papiru, čini mi se na ogromnoj drvenoj tabli ili možda poput spirale od dna do vrha debla. Ravnodušnost je u ovoj zbirci odbačena nesvesno, jer kad se ovako piše onda je zasigurno nesvesno. Tama je prisutna i ne lažimo se da je nigde nema. Tu je i osamljenost. Misli koje je teško preneti drugima naročito ako traže stih, pakovanje u stihu. Ovo je Druga soba, koju svako od nas poseduje. Jedinu zamerku pronalazim u naslovu zbirke „Užas“. Daleko je od užarne zbirke a opet užas kao sklop plaši ljude. Želim istaći da se ne treba plašiti. To je Druga soba gde pesnikinja dubi i vaja dušom, ona se i smeje, kad izađe iz te sobe. Klovnovska poezija dolazi do klovnova, ozbiljna dolazi i putuje dalje. Na kraju istakla bih pesmu „Bogovi“ ne kao jedinu vrednu pažnje nego kao pesmu dragulj koja će još dugo ostati u meni. Zašto, prosudite sami: