Zbrka

Autor ove knjige, nažalost ne na početku, već skriveno među ostalim pesmama, u pesmi „Koren“ malo gorko, dosta odsečno, predstavlja sebe. Inače stidljiv, povučen, smiren, nesiguran, kaže čitaocima da je, iako od ljudi sečen, kidan, vađen, spreman da bude rendan, ipak ljuti koren kojim se možemo dobro oljutiti. U ovoj zbirci to je jedini trag pobune, prkosa izrečen u formi stiha. Neslaganje sa svetom oko sebe autor kazuje formom aforizma, i kratkim proznim zapisisma („Afrorizmi, razmišljanja, crtice“, „Državo javi se ako te ima, probudi se, ako si zaspala“). U ostalim pesmama on je pomiren sa svojim tihim, melanholičnim postojanjem, kao u kavafijevski pesimističnim rezigniranom rezimeu dosadašnjeg života u pesmi „Osvrt“. U beskrajnom, besciljnom tumaranju sećanjem pokušava da nađe trunke sreće, ali i kada ih nađe, sleduje beznađe...